Марко Краљевић нађе своју сестру 0001    Путовао Краљевићу Марко 0002    Прико равна шехра Сарајева, 0003    Па долази у мејану гладну 0004    И налази крчмарицу младу, 0005    Крчми млада у мејани вино. 0006    Божју јој је помоћ називао: 0007    ”Божја помоћ, млађена дивојко!” 0008    А она му липо одговара: 0009    Да си здраво, незнана делијо!” 0010    Још јој вели Краљевићу Марко: 0011    ”Душо моја, млађена дивојко, 0012    Да те питам, би ли пошла за ме?” 0013    Дивојка му млада одговара: 0014    ”Бора теби, незнана делијо! 0015    Немам мајке, родиал се јадна, 0016    Јер ја јесам робињица млада.” 0017    Истом они тако бесидили, 0018    У та доба пашиница млада. 0019    Па јој вели Краљевићу Марко: 0020    ”Госпојице, млада пашинице! 0021    Даруј мени робињу дивојку.” 0022    Али му је бесидила млада: 0023    ”Бора теби, голема делијо! 0024    Још је моје робље понејако. 0025    Нек је ово робињица млада, 0026    Али ми је мучно пригорити, 0027    Пригорити, теби поклонити, 0028    Јер је мени Манде угодила.” 0029    Опет вели Краљевићу Марко: 0030    ”Ој бора ти, пашинице млада! 0031    На дому ми моја мајка стара, 0032    Она хоће узгојити Манду.” 0033    Када га је була разумила, 0034    Од мила је сузам оборила. 0035    Даје њему сиротицу Манду, 0036    Манди даје сто дуката златних, 0037    Јоштер тому свиле недеране 0038    И доламе златом подшиване. 0039    Кад то види Краљевићу Марко, 0040    Ходе Марко к двору бијелому. 0041    Три дни хода кроз гору зелену. 0042    Кад је доша к двору бијелому 0043    Прид њег стара ишетала мајка. 0044    Коња прима, за здравље их пита. 0045    Ал је Марко мајци бесидио: 0046    ”Ој старице, мила моја мајко! 0047    Ево сам ти задобио злато 0048    Баш у шехру равном Сарајеву, 0049    Ал је моје понејако драго. 0050    Чувај ми је, моја стара мајко! 0051    И стери нам мекане душеке, 0052    Јербо смо ти трудни и уморни 0053    Путујући кроз гору зелену.” 0054    То је Марка послушала мајка, 0055    Стерала им мекане душеке. 0056    Леже Марко главом без узглавја, 0057    Покрај њега млађена дивојка. 0058    Када ли је о поноћи било, 0059    Запивала птица ластавица: 0060    ”Мили Боже, велика ти хвала! 0061    Гди брат с’ секом на душеку спава.” 0062    Од дворана то не чује нитко, 0063    Него само мајка Краљевића. 0064    Мучи она, не говори ништа, 0065    Нити се је тому домислила. 0066    Мало вриме постајало бише, 0067    Пролићала два врана гаврана, 0068    Поврх двора Краљевића Марка, 0069    Пролићали, пак су загрчали: 0070    ”Боже драги, чуда великога, 0071    Гди брат с’ секом на душеку спава.” 0072    И то стара слушала му мајка, 0073    Али мучи, ништа не говори. 0074    Када ли је прид зорицу било, 0075    Долетио соко птица сива, 0076    Па дозивље Краљевића Марка: 0077    ”Устани се, Краљевићу Марко! 0078    Зло га лега и зорицу заспа, 0079    Али не знаш, родио се јадан! 0080    С’ својом секом на душеку спаваш.” 0081    То не чује Краљевићу Марко, 0082    Јер је Марко трудан и уморан. 0083    Ал то чује Краљевића мајка, 0084    Тер дозивље свога сина Марка: 0085    ”О мој Марко, моје дите драго! 0086    Ал не хајеш, али зар не чујеш? 0087    Три су птице ноћас пролићале 0088    Прико нашег двора бијелога, 0089    Сва три пута оне бесидиле: 0090    ” ”Мили боже, на дару ти хвала! 0091    Гди брат с’ секом на душеку спава!” ” 0092    Једна птица мала ластавица, 0093    А друга је соко птица сива, 0094    А треће је гавран птица црна. 0095    Већ ти боре, моје дите драго! 0096    Ну упитај млађахне дивојке, 0097    Чијега је рода и племена?” 0098    Кад је Марко мајку разумио, 0099    Па дивојци тихо бесидио: 0100    ”Ој ти бора, моја душо драга! 0101    Кажи право, тако била здраво! 0102    Чијега си рода и племена?” 0103    Дивојка му млада одговара: 0104    ”Бора теби, Марко господаре! 0105    Не умим ти по истини казат, 0106    Чијега сам рода и племена. 0107    Него док сам у мејани стала, 0108    Кад би Турци вино напијали, 0109    Пак би гдигод мени бесидили: 0110    ” ”Здраво довојко, Краљевића секо!” ” 0111    Малахну су м ене заробили, 0112    Понејаку од године дана. 0113    Од миола ме мајка билижила, 0114    Три ми ране на руци чинила, 0115    Једа би ме кадгод познавала.” 0116    Кад то чује старица јој мајка, 0117    Пак процвили иза свега гласа: 0118    ”Ајмех, Мандо, моје дите драго! 0119    Кад су тебе заробили Турци, 0120    Три сам ране на теб’ уинила, 0121    Од лаката до била рамена, 0122    Једа бих те гдигод познавала.” 0123    Кад то чула Мандалина млада, 0124    Свлачи с’ себе танену кошуљу, 0125    Три биљешке налазила стара, 0126    Што је она билижила Манду. 0127    Па је Марку сину бесидила: 0128    ”А мој Марко, моје дите драго! 0129    А тако ти млика материна, 0130    Да ти ниси обљубио секу?” 0131    Али Марко мајци одговара: 0132    ”Нисам, мајко, живота ми мога! 0133    Јер сам био трудан и уморан. 0134    Кад сам, мајко, у горици био, 0135    Тешко ме је санак обхрвао. 0136    На Манду сам главу наслонио, 0137    Машио се руком у нидарја, 0138    Одмах ми је притрнула рука, 0139    А моја ме заболила глава. 0140    Поплаших се, моја мила мајко! 0141    Да се не бих туте разболио, 0142    Па побигох к двору бијелому. 0143    Нег бора ти, моја мајко драга! 0144    Ето теби Манде, секо моја, 0145    Секо моја, драга кћерца твоја. 0146    А ја иђем к равном Сарајеву 0147    Довест другу за себе дјевојку.”